РУКЕ
Уморна кожа дланове спаја,
кројач времена боре искраја,
линије везе, док дани се нижу,
шавови брига лагано пристижу.
Па ипак, још знају да милују,
нежношћу покрета додирују,
главе тршаве и образе меке,
одувек миле, а сада далеке.
У првоме даху ваших живота,
те руке, бејаху пуне дивота,
држале чврсто, брижно чувале,
волеле тихо, смотуљке мале.
Како сте расли, тако остарише,
грубост од година задобише,
снагом љубави, срж покрећу,
ка вама, хрле, срећно долећу.
Увек вас траже а надју ретко,
невоље траг, нас је претек'о,
ал' још ме има и рукама овим,
грлим и чувам, оно што волим.
Срна
20.01.2021.
