Песма Сањара
У мојој глави, цео свет има,
створења разна, лепа и ружна,
понеке мисли, песме и рима,
пар успомена у срцу, нужна.
Сањар у души, оклопе скидам,
пред оним, што у себи носим,
а стварне боли у машти видам,
њима у инат, стихом пркосим.
На шеширу, река чуда жубори,
таласи класја, прамени косе,
сокола перо, за ухом вијори,
зенице красе, капљице росе.
Тако ја сликам, оно што виде,
око и душа, у заносу свом,
даље од тога, путем се иде
до уточишта, где мој је дом.
Свуд око мене, игроказ тај,
тло подрхтава, па ме понесе,
до звезда, дубина, у бескрај
и игром лудом, тугу однесе.
04.04.2021.
Срна