Странице

субота, 10. децембар 2016.

SENKA

SENKA


Ne želim te više sniti,
tvojoj kosi vetar biti,
divno lice kišom miti,
paklen žarom čežnje vriti!
Od tebe se ne znam skriti.

A ja mogu i pobeći,
otploviti i otići,
gde su zveri, gorski tići,
na kraj sveta, nadan stići!
Niotkuda, ti ćeš prići.

Sred orkana, divljih bura,
pokraj doma orla sura,
div vulkana, dna Azura!
Zaludna je avantura,
jer me nešto k tebi gura.

Nešto uvek k tebi vodi,
uroti se, pa se zgodi,
dal usudu nekom godi,
da nas kida, spaja, vodi
Sa dna tamna, svetlo rodi.

Sve otima, malo daje,
raduje se, pa se kaje,
kao senka prati, vije,
ne prestaje, teče, traje!
Ljubav naša, beskrajna je!


10.12.2016.
Barajevo