ZA TVOJ ROĐENDAN
Svetlaci,
kao kruna spleteni u tvojoj kosi,
osvetlili su mi put k tebi,
moj Graalu
i vitez zaštitnik, posta zatočnik
tvojih očiju.
Večeri
Slavonske,
zamrznute u snegu i Večnosti,
pozornica naše
ljubavi,
a mi, antički tragičari,
nesvesni dodeljenih rola.
Euridiko moja, oprosti,
osvrtoh se.
Elegija se
potkrala
u tkanju Sudbine,
dok mi pleli smo niti sreće,
zagledani u mesec.
I njegov zlatni prah
utkasmo u pokrov Nas.
Treperava
sveća,
stidljivo nas grli,
a mi smo bestidno čekali zoru.
Biserne kapi sjale su po nama.
I srca su treperila,
u oazi mira,
sred vrtloga rata.
Ležala
si,
sklupčana,
kao dete u utrobi majke,
ogrnuta mojim rukama.
Vučica usnula
na jastuku ljubavi.
Antiteza
mesta i vremena.
I Bogovi su nam zavideli,
a ti, divlja i moćna.
Prepustio sam se vihoru
i u tvojim očima su sjale zvezde.
Nežan miris
sapuna
i slapovi mojih dodira,
spirali su miris rata sa tebe,
lagano i smerno,
uz zaljubljeni šapat,
moja krhka lutko...
Rituali na oltaru naše ljubavi.
Ana-Marija
se trebaju zvati i Žan-Pjer...
smišljala si imena
dece,
odenuta u moje poljupce.
Savršeno su ti pristajali.
Svaki od njih.
I ja sam se
bunio,
dok sam te grlio...
Ali nisam prestajao da se divim,
jer bila si ovenčana slavom pobede,
veličanstvena u svojoj predaji!
Lovila si
moje poglede.
I moje srce, neukroćena Artemido,
ostade u tvome vrtu.
Uplašeno lane,
da bdiš nad njim.
I jednog
jutra nas nesta.
Vetrovi rata nas razvejaše
i rasuše.
Kao jutarnju izmaglicu nad ravnicom.
Jesmo, a opet, nismo mi,
dok prekorno
me gledaš.
Ćutimo,
okupani zlatom i bogatstvom godina,
a nikad
siromašniji Nama
i nikada dalji.
Slobodni kao ptice!
…u krletki sećanja.
U znak sećanja na jednu od onih ljubavi.
Slavonija 1992. godine
Batajnica
25.07.2017.
