Мени ови Руси нису јасни
Сада гледам документарац о убиству
Романових. Царске породице. Били су крволоци према свом народу. Кроз историју.
Бахати и пребогати, док је народ скапавао од глади и сиромаштва. Убијали су и
мучили противнике своје власти. против њих су дизане буне, вршени атентати. Али
су гвозденом руком опстајали. Тако је било и у Великом рату. А за то време, на
фронту, измучена и неопремљена војска гине у милионима. Све до тренутка када
Цар Николај II, суочен са истином, а да би спасао своју породицу од беса
народа, абдицира.
Онда долази Лењин, послат и плаћен од
непријатељске Немачке, са циљем да дигне револуцију у Русији и тако спречи даље
учешће Русије у великом рату. Он се једноставно ставио на чело незадовољног и
потлаченог народа и извео револуцију. Лично наредивши невиђени масакр
седмочлане породице Романов. Убијено је притом петоро деце, од коjих је
најмлађе имало 14 година. Убијани су мецима и бајонетима. У подруму. Преживели и рањени су вриштећи и у агонији
бежали, у круг по подруму, док су их бољшевици боли и пуцали у њих. За гроб им
се није знало.
Уведен је комунизам. Срушене су цркве.
Утицај бољшевика се проширио. Као и њихов терор над неистомишљеницима. Сибир и
тамнице се пуне. Жртве су небројене. Руски идентитет се затире зарад измишљене
Совјетске нације. Разбија се вера и породица. А комунизам, успостављен са
Лењином на челу, огрезао у крви до колена, наставља да води Стаљин. Лењину, се
гради маузолеј и култ личности. А Стаљин склапа пакт са нацистима и врши
злочине у Пољској. Небројено убијених Пољака. Комунисти и нацисти. Раме уз
раме. Толико се Стаљин осилио да је безразложно напао и Финску. Храбра и моћна
Црвена армија, неупоредиво слабији и мањи, али храбрији Фински народ. Због чега
СССР бива избачен из Лиге народа.
При крају Другог светског рата, који су
Совјети умало изгубили, јер је Стаљин својим параноичним чисткама, преполовио официрски
кадар у војсци (читај - побио), у свим земљама које су Црвеноармејци ослобађали
(у некима би сачекали да нацисти заврше са својим злочинима, док би они мирно
посматрали, пример Варшавски гето), поставили су касније, марионетске режиме и
комунистичко уређење, са свим тамним странама Совјетског система. Убиства и
прогони у послератним и каснијим годинама, у окупираним земљама, до распада
СССРа су били бројни. Стаљин је, на крају отрован од стране својих уплашених
сабораца, уплашених за своје судбине, а смењивале су се на престолу Совјетске
републике комунистичке бирократе. Осионе и бахате. Којима је одговарало
потирање Руског идентитета, зарад измишљеног, Совјетског. Злочинци су на силу
мирени са својим жртвама, а злочини заташкавани. Историја преобликована и
мењана. Ни Руса ни вере није било до пада комунизма. А жртвама комунизма, ни
данас се гроба не зна.
И сада, гледам како Романове проглашавају
свецима, док се Лењин велича до небеса из свог маузолеја на Црвеном тргу. А
Стаљина, тек понеко, благо прекорно погледа. Али само понеко. И сви сећају “тих
старих добрих времена”…
Колико сличности са Брозовским комунистичким
уређењем. Са Српским монархијама. Са размишљањима Српског народа, данас.
Мени ови Срби заиста нису
јасни.
Барајево
15.06.2018.
