“ДОНИРАЊЕ” ОРГАНА
Прилично сам узнемирем мишљу да Власт, без
моје сагласности, одобри донирање мојих органа. Јер знам у којој држави живим.
Држави у којој је све изврнуто наопако, па и нешто тако хумано, као донорство.
Донорство је нешто, што је својевремено заиста лепо
замишљено, и дошло је као последица развоја науке. Они којима је најпотребније
ће добијати органе. И то је заиста требало бити тако, нешто узвишено и хумано. Спасавање
живота. Али...
Као и небројене друге, на почетку дивно осмишљене
ствари и ова је, на жалост постала нешто ужасавајуће лоше.
Светска пракса је показала да, само они, са
довољно новца, могу платити тако нешто, као што је нечији део тела. Спискови
обичних људи који чекају на донирање, заиста постоје. Али ти, болешћу измучена
деца, одрасли најчешће не дочекају. Јер, увек ће неко, преко реда, заваљујући
својој моћи и утицају, добити, баш тај, некоме, заиста, преко потребан донирани
орган. Остали се само надају... и гасну у тој нади.
Довољно је сазнање да се небројено новца
баца у ветар и на бахаћење појединаца, док децу лечимо смс порукама, чега смо
сви, тако немоћно свесни, да схватимо да ће и овде, у Србији, сигурно, имати
неког новог Рокфелера који ће пожелети да живи две стотине година и имаће новца
да плати 7 нечијих срца. Неко из Власти или близак њима. Док ће обичан народ
умирати, никада не дочекавши да дођу на ред, за донирани део тела.
Ово видим и доживљавам само као нови начин
богаћења појединаца. Некада су новорођенчад била отимана од родитеља и
продавана, сада се то иде перфидније, у „законским оквирима“. Продаваће се
делови тела. Као што се у „законским оквирима“ отимају и деца од родитеља, под
најразличитијим могућим изговорима, да би била давана „хранитељским
породицама“, којима је то бизнис или још страшније, продавана „на усвојење“у
иностранство.
И све
је „легално“.
Ко гарантује да неко неће бити искључен са
апарата за одржавање живота, пре времена или ће некоме, можда бити дата
погрешна терапија, да би од живог, људског бића, постао маркет органа.... Па и
до сада се то дешавало, та погрешна лечења, са смртним исходом, али од тога
није прављен бизнис. Већ су несавесни доктори процесуирани. А овим законом ће
све то добити легитимитет.
И не може, а да не боде очи, здушно
јединство Српске Православне Цркве и Власти. Као пословни партнери. Нове цркве
ничу као печурке после кише, свуда. А болница, школа, обданишта... све мање.
Цркве су само нова радна места попова. Не и богомоље. Јер у њима има све мање
оних који се моле. Под тепих се гура педофилија, наркодилерство, крађе и остали
овоземаљски греси небеских посланика, заузврат. Дил Цркве и Власти. Своје
пастирство над овчцама су, посредници до Бога схватили дословце. Али није
довољно да овце само „шишају“. Сада ће их дати вуковима на комадање.
А ви, ботови, који сте догмизали испод ко
зна ког камена, ко зна одакле, да бисте за мало новца или славе подржали ово
черечење и лешинарење, ако сте већ толико здушни у подржавању Власти, ваљда
бисте ви требали први, вашем детету или унучету, далеко било... дати свој
бубрег, срце... а не да тражите од других.
То
тако треба да буде, душе продане. Или ви мислите да сте изнад других и да је Власти
стало до вас, да ћете бити привилеговани, за не дај Боже. Не. Потрошни сте. Јадни
сте.
И на крају, порука Властима… Будите макар,
толико поштени, у свој својој осионости и бахатости, па “донорство” преименујте
у лешинарење. Јер донорство је нешто што треба бити уз сагласност, добровољно.
Ово што ви планирате је отимање. Пљачка. Разбојништво.
Чак и од неумрлих мртвих.
Скрнављење и мртвих и живих. И преименујте Устав Републике Србије и њен Први
члан у
Република Србија је држава донора органа…
Колико је све ово, везано за „донорство“
одједном, преко ноћи, постало актуелно, показује колико је овај злочин битан за
Власт. И сва ова оркестрирана кампања политичара, ботова, Цркве... показује да
то „мора проћи“.
Е, па
не сме и неће проћи!
NO PASARAN!
ЖИВЕЛА СРБИЈА!
Барајево
23.07.2018.
