ЖЕНА ВЕТЕРАНА
Да сам знала, ово што знам сада,
ја бих тебе, драги, пронашла откада,
ал' судбина, мени добро знана,
хтела је да будем жена ветерана.
Узалуд сам бежала ти, тада,
ево кад се сетим, најежих се сада,
жесток момак, одувек си био,
чак и у цивилу, никад ниси крио.
Оружјем си свашта потписив'о,
сад то само сањаш и није ти криво,
мирно спаваш, ушушкан од мене,
твог ватреног фана, ветерана жене.
Мало лукав, мало очијукав,
увек си у форми и никако уњкав,
благо мени, растем до облака,
поносна на мога алфа - мужјака.
Дању ведриш, а ноћу облачиш,
осмехом ме као уранијум зрачиш,
с тобом идем, било где и када,
ти си само моја љубавна громада.
Срна
16.12.2020.
