РУЖНО ПА(Ј)ЧЕ
Пред јазбином хука, бука!
Туче врата бесна рука!
Подстиче их зла старица,
сасушена, злобна лица.
Поносита, мала сена,
зверовима прогоњена...
У погледу наде сјај,
руке стежу завежљај.
Несрећници урлат стану:
“Погрешну си бир’о страну!
Залуд овде тражиш спас,
више ниси део нас!”
Зарежао тад је Вук!
Целом шумом наста мук…
Зла вештица клетве рече,
окрете се и – утече.
Одшкринуше Чопор–врата,
уплашеног гледе брата.
Диже Срна дете пало,
Пас оњуши, радознало.
“Зверко мала, што си сама?”
“Ја сам дошо живет с вама,”
из очију туге плима,
“Кажу, нисам добар њима…”
“Добро дош’о међу нас.
Ја сам Срна…”
“…Вук…”
“…и Пас.”
“А јел могу бити Меда?”
радознало он погледа.
“Лане моје”, Срна каже,
живот тек ће да покаже.”
“Ружно паче знам да ниси,
јер предиван, сине, ти си.”
Да га више не повреде,
загрли га и – уведе.
Савет шумски се окупи,
гледа малца што приступи.
Мудра Сова тад пресуди:
“Са чопором својим буди!”
Отроване мржњом клетом,
што се свете и дететом,
победила љубав Мајке,
дивна прича Шумске бајке.
Радује се храбро дете!
Радуј се и шумски свете.
Добили сте бранич–члана,
борца, а не гиздована.
Грли мајка свога сина,
од давнина, до висина!
Дивни поклон, живи сан,
Срећан, Срно, рођендан!
31.01.2022.
