Странице

петак, 18. март 2022.

О рату у Украјини

 Рат је зло.

Ко волео рат, био му у кући. Стара изрека.

Али... Ово није било који рат. Јесте, почео је нападом Русије на Украјину. Али, то није узрок. То је само изнуђен рат, повод да цео западни свет крене на једну земљу. Русију.

  Рат у Украјини је почео много пре, у Донбасу, који је почео због Мајдана, који је исцениран због...

 

  Сећате се рата 99? Цео Запад је био против нас. А ми смо се борили за Косово. Називали су нас и геноцидним и злочинцима и... Нико није постављао питање шта шиптари раде Србима. За све њихове злочине кроз деценије: силовања, пљачке, убиства, прогони... План отцепљења Косова од Србије се давно зацртао негде тамо и негде овде и само је тражен повод. И направили су га. Измислили су га. Тако би исто урадили и у Украјини. Украјинци би направили неки нови „мартовски погром“ у Донбасу и Русија би била неми сведок геноцида над својим народом у Украјини. И да се побунила тада, опет би била крива. Русија, шта год урадила, биће крива. Догод постоји. Тако је било и са Србијом. Тако је и сада са Србијом. С том разликом што смо од Милошевића, на овамо имали само марионетске режиме. Више или мање сервилне. У Русији је на власти, први пут после ко зна колико времена, Председник. Човек који се бори за Русију. Који је Русију подигао на ноге. Наравно да није савршен, али је за Руску државу најбољи могући. Пуно времена уназад.

 

Зашто сам уз Русију?

 

- Зато што је ово припремано на западу деценијама пре. И није имала избора. Још је давно речено на западу “Ресурси су неправедно распоређени, Русија има више него што заслужује.” А ресурси су једино право богатство. Не без покрића штанцовани долари. Само ресурси. Природна богатства су једина богатства.

 

- Зато што нас Руси нису убијали, чак су се борили на нашој страни, кроз историју, чак и на своју штету. А Украјинци су ратовали за Хрвате 90их. И нико не види руске жртве од стране Украјинаца, а сви виде мртве Украјинце, тамо и где их нема. Јер је свака жртва Западних држава – трагедија, а Руске, Српске… колатерална штета. Али, ја ипак желим да овај рат буде завршен Руском победом и сва убијања престану. Што пре.

 

- Зато што сви наши архинепријатељи су се ујединили против Русије: Американци, Енглези, Немци, Хрвати, Шиптари, Бугари... Сви они који су нас кроз историју убијали и који би били и те како срећни да нас нема.

 

- Зато што не дозвољавају да се чује глас Русије и њихово виђење ствари. Гасе њихове странице, сајтове... Уђем на фејс и тамо видим, обележено од тог истог фејса: “Ова страница је под контролом Русије или Кине или...”, а ни једна страница, по њима, није под контролом Америке, Немачке, Енглеске... Чега се бојите, ако је истина на вашој страни? Па вас је толико, зар не сме ни један глас, насупрот вас да се чује? Или имате тапију на истину? Истина је само ваша привилегија.

 

- Зато, јер сте преко ноћи забранили руске спортисте, уметнике… одбијате да лечите Русе на вашим клиникама, уништавате и пљачкате подједнако руске богомоље и амбасаде, отимате руску имовину, протерујете руске грађане, из школе избацујете руске класике, позивате на убијање руске деце... до истребљења! Затирете сваки траг руског. Геноцидна демократијо! Све сте оно против чега говорите да сте.

 

- Зато што ће, после Руса, на ред за уништење доћи Кина, Иран, С. Кореја, Куба, Венецуела... Све "непослушне" земље. И оне то знају. А Србија је све само не послушна. Бар њен народ. А власт, ко власт.

 

  Све што се дешава, долази са Запада. Нема више теорија завера. Маске су пале и све се показало као истинито. Ко још верује у спонтаност "арапског пролећа" и присилно-добровољног насељавања милиона арапа по Европи? Ако дигнете глас против тога, етикетирају вас фашистом. А зашто онда Америка не прима арапске избеглице?  Зар су они највећи фашисти? Или јесу.

  Иначе, ових дана је популарно неког етикетирати фашистом. Обично су у томе најгласнији они који немају појма о фашизму. И они који су сами фашисти. “Антифа” је од тога направила уносан посао. Толико уносан да нико од њих не жели да види нову неонацистичку државу на тлу Европе – Украјину.

 

  И не, ја не волим толико Русију, колико Србију. Чак ни приближно. И не гајим илузија о савршености руске власти и уређења. И самим тим не желим да “Великог брата” заменим Баљшојим таваришем. Ни у лудилу.

  Србија је моја отаџбина, једна и једина. Са свим својим слабостима. Резервне немам. Али је Русија последњи бастион, светионик око кога се окупљају заиста слободоумни.

  Каква иронија… Русија, деценијама синоним за једноумље, постаде симбол слободе и отпора.

 

И на крају

  Ово није рат за територије, идеологије… Ово је борба за опстанак неких другачијих вредности, од оних “општеприхваћених” или свенаметнутих. Борба за неко другачије мишљење. Борба против Орвеловске 84. и праћења, прогањања… Борба да подигнеш главу, глас, да се успротивиш, да… Изгубимо ли ову битку, изгубићемо рат за различитост и слободу уму и живећемо у једноумљу. Чак и “најбоље” једноумље је само то – једноумље. Какво год да је, комунистичко, капиталистичко, фашистичко…  чак и демократско једноумље је само једноумље. Наметање, по сваку цену, неких нових вредности, на уштрб класичних, традиционалних, у животу, књижевности, култури… је неприхватљиво и само по себи диктатура.

 

ЗАТО, ЈЕР МИСЛИМ СВОЈОМ ГЛАВОМ!

 

Живела Русија!

Живела Србија!

Живела Јединица!


18.03.2022.