KAŽI GDE SMO

           KAŽI GDE SMO

Stojim naspram tebe i prekorno te gledam
dok ti dijadema belih pahulja, ređa se u kosi...

Uzvikni da me voliš!
Pokidaj ovu zimsku noć na lepršave komadiće 
koji se više ne mogu skrpiti i skupiti. 
Neka je silina osećanja razveje kao leptire belih krila.

Vrisni moje ime!
Hoću da sve sive, kamenousnule zgrade,
do u beskonačno boje se u moje ime. 
Neka Čuvar vetrova obznani na sva četiri kraja sveta
s radošću vest da tvoj sam!

Zagrli me jako!
Kao što nebo grli zemlju i ostrvo more,
Stegni me čvrsto kao Atlas silni svod i Ognjene bure brod.
I svi orkani severa i oluje juga, nek ne razdvoje nas.

Poljubi me!
Kao da sam poslednji dah koji dišeš.
I ponesi me sobom, planinska bujice monsunskih kiša.
I neka dvokraka munja zapara decembarsko nebo.
Vulkan nek se probudi i Pangea porodi!

Bori se za mene!
Kao kamen za cvet i ptica za let,
kao mesec za dan i sunce za san,
kao grešnik za Raj i princezu zmaj...
Bori se! Kao što za tebe borih se ja.

...I pokaži gde smo.

Lipovica
02.02.2016.