ОБОЈИ МЕ
Ја сам теби дашак
ветра,
капља росе и зрак
сунца.
Све помало...
И знам да ти није
стало,
све док срце срећом
куца.
Нисам нешто нарочито,
наочито и буквално,
али мрва моје
душе,
у твојој је нашла
место
и пребива у њој,
вешто.
Све док твој ме
поглед прати,
ја ћу знати и
остати
и то нико неће
моћи да испрати.
Врло важно.
Јер док траје
и постоји,
ко ће тога да
се боји?
Кад твој дах, мој свет
обоји...
Нежно, страсно,
лудо, снажно.
Srna
01.03.2016.
