KRAJPUTAŠ
Prođoste
li braćo naša
nekad,
pokraj krajputaša?
Divljom
lozom zaogrnut,
al u
veri neoskrvnut.
Nad
njim slavno stoji krst,
na
braniku bedem čvrst.
Sten
pogledom braću traži,
dok
stoji na večnoj straži.
Zastanite
bar na tren,
štitiće
vas sveta sen.
Svak
je ovaj krajputaš,
otadžbine
kam međaš.
Poslušajte
o prošlosti,
o
tugama i radosti.
Nadal
mu se duša draga,
sa
dalekog kućnog praga?
Oslušnite
zbore stare,
istorije
vredne dare.
Zasjaće
mu kap kišnice,
ili
suze sećalice.
Za pobede naše davne,
epopeje krvav slavne,
lovorike stare splesmo.
Nekad besmo, a sad gde smo?
Ispratio
vojski, rata,
tanad
fijuk i granata.
Kamen
telom zaklon dao,
tu
stražari, nije pao.
Prekrsti
se i pokloni,
uz
kam glavu tad prisloni.
Izbrazdano
starca lice,
divno
sinu, let Žar ptice!
Sanjo sam te, brate moj,
taj junački, divni stroj!
Pratio bih rad, u boju,
po oružju braću svoju.
Da te sledim gorde glave
i oživim stare slave,
dok sećanja davna plave!
Makar slave jedan dan
...dok marširaš kroz moj san.
Svom Bratu po oružju koga sanjah...
Barajevo
17.06.2016.
