OKTOBARSKE KIŠE
Svaki putnik kroz Srbiju,
svedočiće stradaniju.
Znamenici zle prošlosti,
posejane svuda kosti.
Al spomenik jedan ima,
za nauk je svetu, svima.
Šumarice – stradalnice,
žalnim velom krije lice.
Kad udjete u tu sobu,
gde je tamno ko u grobu,
gde je mračno ko u noći,
zastanete, kuda poći?
Nek vam zvezde put pokažu,
nek nauče, nek vam kažu.
Svaka slika, svako ime…
Preslabe su za to rime.
Sve radosti, brige, nade...
Ko ukrade, gde nestade!?
Dvehiljade i još trista...
A sudbina svima ista.
Šumi šuma il su glasi
Što ne sakri? Što ne spasi?
Šumi šumo, ne šumela!
Pevaj ptico, onemela!
Prijatelju, dođi, vidi.
Potomstvo se zbog njih stidi,
zbog dušmanske soldateske,
slike dece sad su freske.
Oktobarsko nebo plače,
suze dečje, dal vam znače?
Budućnost je tu usnila,
slomljena su mnoga krila.
Jeste Bajka, nije mašta,
zaborav se ne oprašta.
Na svako sad pljuju ime,
s dželatima dok bratime.
Naučite decu bosu,
krvnici nam večni ko su,
ko rafale u nas sasu,
na Velikom školskom času.
Barajevo
02.06.2016.
