POTAMNELE MEDALJE
Bruje tenci, kamijoni,
nebom grmlju avijoni,
i šareni med bolboni,
i baloni, ešaloni.
Lepršaju sve zastave,
tu su deca sa nastave,
neki novi Školski čas,
valjda neće streljat nas?!
Na binama div heroji!
odličja im ko još broji,
iskićene megdandžije,
pogledati ko ih smije.
I svi svetle sablje pašu,
nekog pašu - on subašu.
Nasmejani i svi mašu,
sve junaci, što’s ne plašu.
Dovezle ih limuzine,
mili Bože, tako fine,
i dobrano lepih žena,
ratovima zaslužena.
A medalja, Bože mili,
ko sme stanut takoj sili,
jal su zvezde il ordenja,
zaslužena sve znamenja.
Grudi nema da sve stanu,
mož poneka još i panu,
glavu da nam ne razbije,
zato nas ni blizu nije.
Nekad bile bitke naše,
al pobede sad su vaše,
jer ne ide, sve to stoji,
paun perjem soko boji.
Drhti zemlja, marš koraci,
golobradi sve vojaci,
ponosito digli čela,
za junačka tuđa dela.
A mi smrtni, nedostojni,
i divote prekobrojni,
od sreće je zaplakalo,
čak i nebo, nije malo.
U budžaku sakriveni
i u kostret odeveni,
isluženi, istrošeni...
ratovima nagrđeni.
Drugi naše bitke slave,
dok pognuli mi smo glave,
a i kud bi, grdni dalje,
da potamne sve medalje.
Dal to vidi ona baba,
što napisa do Dva raba,
kako Srbin bratski stoji,
prvi put u historiji!
Ram uz rame evropisti,
demokrate i fašisti,
i još neki, to već znate,
samo ako za to plate.
Plave, crne, crven, žute...
svi zajedno ljube skute
i dušmanske krvav ruke,
što preživeh, viđu bruke!
Sve potomci komunista,
a sad Hrista, čuda trista!
desnom krste, levom grabe,
e moj Rabe, sude babe.
Vreme leti, isto sve je,
kada mira sunce greje,
slave Jude, fariseje,
dok begana majka smeje.
A iskustvo nama veli,
kad se orden ratni deli,
skri se dobro, borče smeli,
da te ne bi razapeli.
Barajevo
04.07.2016.
