ПОДВИЖНИШТВО БЛАГОЈА ЈОВОВИЋА
У априлу педесет и
седме,
јер га Маршал гонити
не хтедне,
међ Србима кренуло
се плану,
да усташког униште
Сатану.
До Срба су долазили
гласи,
клети Рим је кренуо
да спаси,
све усташе, њих седам
хиљада.
Нечастиви чува своја
стада.
Шизмом вођен, лично
Папа Пије,
кроз пацовске канале
сакрије,
тунелима, диљем Ватикана
и међ њима лично и
Сатана.
Такав крвник скрити
се не може,
нађоше га, велики
си Боже!
по дојави једног
ђенерала,
Талијана, довека му
хвала.
Аргентино, пред Богом
си дужна...
Скри кољаче Америка
јужна,
ал у Судњем Дану ти
ћеш стати,
свако своја злочинства
да плати.
На крај света кренула
је дружба,
мала дружба за крвника
судба,
брат Благоје и Јаков
Јововић
и сабрат им Мило Кривокапић.
Од све браће издан
и остављен,
ал од Бога никад заборављен.
Тврдоглави Србин са
крај света,
циљу стиже, све ближа
му мета.
...Паламоре десетог
априла,
хита Блажо као горска
Ноћ тишину запараше
хици
и крвника и клетве
и крици.
Слаб револвер, ал
је воља јака,
у Благоја, српскога
јунака.
Зби се казна од судбине
дата,
српски Давид, ђављег
Голијата.
Не задрхта рука сивог
тића,
он устрели Анту Павелића,
Божјом руком, осветничком
вођен.
Крвник паде с два
метка погођен!
Један метак, за сву
нејач Српску,
Јасеновац и Градишку
мрску,
за све јаме, логоре,
стратишта...
Крв невиних из земље
пропишта.
Други метак, за краљ
Александра,
што га уби србомрска
банда.
Усташија уби сред
Марсеља
с Бугарима, краљ ујединитеља.
Пир Хрвата у плач
се претвори.
Усташија клетвама
се ори.
Бог поможе Благоју
Србину,
од потере срећно дому
мину.
Није прошло до многијех
дана,
крепа псето од љутијех
рана.
Подвижну се символ
Српског бића
и потомак живог Обилића.
Славте браћо целог
Српског рода,
осветника страдалог
народа,
старе крви, непокорног
соја,
Див Јунака, Јововић
Благоја!
