Венчање.
Пар излази из цркве. Сви смо
напољу. Еуфорија. Млада се спрема да баци бидермајер, девојке се окупљају око
ње. Окреће им леђа, један замах, други, трећи... врисак и цика се појачава и
већ сви очекују да бели букет полети кроз ваздух... Кад одједном...
Млада се окреће и једној
девојци у дугој, црвеној хаљини предаје бидермајер и онако збуњеној кроз осмех,
који је сијао јаче него сунце августовске суботе, помало збуњено, процвркута
Предајем бидермајер теби, да будеш следећа.
Сви уз смех, а и понеки
завидљив женски поглед, честитају девојци...
И у том тренутку, скоро па неприметно, један младић се одваја од окупљених, прилази девојци и клекну испред ње.
И у том тренутку, скоро па неприметно, један младић се одваја од окупљених, прилази девојци и клекну испред ње.
…И драгуљ разли сву они
светлост скупљану и скривану хиљадама година у најтајнијим тамама вулкана и
рудника, за тај један трен.
Бука и граја се утопише у светлост, светлост упи звук и никог више није било и ништа, само њих двоје. Сви остали смо били само статисти. Душу смо грејали тим Тренутком, крадући делић топлине за себе.
Бука и граја се утопише у светлост, светлост упи звук и никог више није било и ништа, само њих двоје. Сви остали смо били само статисти. Душу смо грејали тим Тренутком, крадући делић топлине за себе.
Делић среће.
И нисмо ни чули шта је рекао.
Довољно је било видети њено, срећом умивено лице, сакривено иза длана, док је други, лагано клизио кроз ваздух у сусрет драгуљу и једном заљубљеном лицу иза.
И нисмо ни чули шта је рекао.
Довољно је било видети њено, срећом умивено лице, сакривено иза длана, док је други, лагано клизио кроз ваздух у сусрет драгуљу и једном заљубљеном лицу иза.
И онда је настао врисак!
И аплауз и честитања и
блицеви и загрљаји и...
Било је и званично бацање бидермајера и још којечега, али...
Било је и званично бацање бидермајера и још којечега, али...
Тај Тренутак.
Само тада и никада више.
Магија још постоји.
Сведочио сам јој.
Уткала се у ткање овог Тренутка.
Сведочио сам јој.
Уткала се у ткање овог Тренутка.
И цела васељена се заверила.
И неки од нас.
А ја га прибележих.
Да остане за Вечност.
Конатице
02.09.2018.
Епилог....
Тада је .је, међу осталим гостима, био неки младић који је остатак вечери и свадбе, певао жалопојке и наливао се пићем, ругујући. Рекли су ми да је то бивши момак испрошене девојке. Она, непреболна његова. На крају су га однели пијаног.
Годину дана после, веридба је раскинута, испрошена девојка је раскинула и већ је увелико трудна са младићем који је туговао оне вечери, када је обећана другом.
Живот пише романе. Љубав све побеђује.
Епилог....
Тада је .је, међу осталим гостима, био неки младић који је остатак вечери и свадбе, певао жалопојке и наливао се пићем, ругујући. Рекли су ми да је то бивши момак испрошене девојке. Она, непреболна његова. На крају су га однели пијаног.
Годину дана после, веридба је раскинута, испрошена девојка је раскинула и већ је увелико трудна са младићем који је туговао оне вечери, када је обећана другом.
Живот пише романе. Љубав све побеђује.
