ЗАТРАВЉЕНИ ЗНАЦИ
Завладало време чуда,
о мудрости прича луда,
о поштењу лопов свуда
и јуначне кукавице.
Потамнеле споменице.
Утихнули крајпуташи,
потомство се Пута
плаши,
посташе им туђи наши,
залуд Знаци покрај
пута.
Бесциљно им душа лута.
Модерна је сада брада,
док безумље свуда
влада
и мудрости никад мање,
затрављено старо знање.
И имање и признање.
Све је више споменика,
а све мање славних
лика,
ко печурке постаменти,
споменици орнаменти.
А где су нам Тестаменти?
Затурен је стари Наук
и предака наших јаук,
кад изроне, као баук,
за садашње нараштаје.
За Учења ко још хаје.
Издајници земљу воде,
у Амбис нам душе броде,
нестаје те, Српски роде!
Држ се Рода и знамења,
да престану сва трвења.
Прати стазе утабане,
читај знаке Богом дане,
па ће једном да нам сване
и оставе злокоб вране,
зрнад среће незобане.
Да нам пољем деца ничу,
херојима давним кличу,
докле творе своју причу
да за Српство битку воде.
Памти Знаке, мили роде!
Барајево
04.09.2018.
