ЗОВ ЉУБАВИ
У срцу одзвања неки драги стих,
мешкоље се речи и постају риме,
из њега искочиш, увек преко свих,
у колу од слова, певам твоје име.
Негде из даљине, са зидина душе,
дозива ме, познат и топао глас
и све баријере, у трену се сруше,
када те најави, баш у прави час.
Не видим, а чујем, тајновити звук,
сенке миле, што тихо се прикрада,
у вихору среће, величанствен хук,
где жеља се роди, тако изненада.
И некако успем да укротим трнце,
који обузму ме, уз твој дивни
лик,
у дини љубави, драгоцено зрнце,
магију што ствара као слатки трик.
Срна
16.01.2021.
