КАО СУЗА
Ту и
даље.
Тамо
и далеко.
Бешчујно
и без најава,
у прашини осташе,
торбе свих очекивања.
Тих, малих варљивих сећања,
због којих се, круни чиста вера,
у доброту као свети чин праштања.
Предуго су, тамо негде, предалеко.
Чујте и послушајте, тежину исповедања.
Налијте ту чашу туге, прескочите преко,
до живе ограде, свеже никлих живих рана.
Да ли слади тај врч крви, к'о нечија вечера?
"Ту, на измученим крилима, штрче три пера
моје младости, која надања пробудише,
пркосећи налетима ветра, очајања и беса.
Држаше ме, кад падох на напукло небо.
Лако је вама, са костима пуним меса,
мислити, осудити, унапред пресудјеном.
Мој живот је борба.Траје, не посустаје.
Нема повлачења, ни предаје при том!
Тетурам се, посрћем, стазом бола и
ширим рањена крила, у вртлогу олује.
Стиже ме, руши, тај талас невоља.
Три перца, све до срца окрзла.
Три пролећа, ледом измрзла.
Узлећу, упркос болу том,
удар торнада, силе гром.
Не дам, да тело мрви,
плам вере сагори.
Да покору сломи,
и дух преломи."
Чујте ме сви!
Праштајте и
утихните,
без речи,
искрено,
као суза.
Срна
11.04.2021.
