КОМАД НЕБА
Дај ми мајко, комад неба,
трун слободе, да угледам,
у чистини, свој дух предам,
дај ми земљо, шта ми треба.
Као птица, да се винем горе,
уз басамке од лишћа и грана,
кроз долину света, зачарана,
докле груди саме не изгоре.
Да одбацим ланце робовања,
што сковаше, сви злехуди људи,
у дивљаштву, незнању и блуди,
зауставим точак постојања.
У слепилу, да разазнам боје,
које само, небеса још има,
ту лепоту, што душу прожима,
заковаћу, на дланове своје.
Додир неба, те мрве насушне
вернику је, к'о света нафора,
грешницима, од злата амфора,
дар извора, воде непресушне.
Златник сунца поље засијало,
у процепу од облака, грану,
светло наде, на лицу освану,
духа света, скуте обасјало.
Молим, за тај грумен неба,
под њим блажено да усним
сан божански, мир искусим,
дај ми земљо, шта ми треба.
Срна
15.04.2021.
