САМО МОЈЕ
Крадем с' дуге јарке боје,
да освежим успомене,
крадем, али узалуд је,
побегоше, од мене.
Пркоси ми, киша ова,
из очију, што се стушти,
па замути, боје снова,
препадне их, кад запљушти.
Спасоносни, сунца златник,
начне облак и топлином,
направи тај оковратник,
над толиким сивилом.
Бришу сузе, ове боје,
остављају, шарен траг,
пруге дуге, само моје,
кишног неба, сунчев саг.
Срна
18.04.2021.
