ЗАМИСЛИ
Замисли да усниш у пољу од снова,
прекривен од свиле, из свежих латица,
ушушкан од неба и песме сеница,
на ободу маште, до дугиног крова.
Замисли да тамо ничег лошег нема,
осети сигурност, док сан тек голица,
испод нежних грана твојих трепавица,
заштићен од света, на рубу времена.
Замисли још мало, док још речи бирам,
јер оне те прате, путем твојих снова,
са њима се јавља, мир и песма нова,
уснулог те љубим, по образу дирам.
Замисли, а ја ћу, верно да те пратим,
све до краја свега, ако тако мора,
док нас не умије, првих зрака зора,
однећу тај немир, што ти снове крати.
Срна
02.05.2021.
