ЗРНО НАДЕ И ЧВОР
Док сакупљам те тренутке,
краткотрајне, драгоцене,
кријем сузе, полућутке,
архивирам успомене.
Није лако, ал' се мора,
чувам свето зрно наде,
заплићем га, попут чвора,
трагом песме, пут баладе.
Не дам свету, да ми отме,
мили комад, у сред душе,
чиним оно, што се уме,
да се везе не уруше.
И тако, данас за сутра,
годинама бројим време,
продам ноћ и сваког јутра,
купим хлад, за нежно семе.
Пут надања, скуп поглавља,
мудрост срца, дотле сеже,
многе детаље понавља,
сплет љубави да увеже.
Срна
26.05.2021.
