КАДА МЕ У РАКУ СПУСТЕ
И КРСТ ПРАВОСЛАВЉА НАД ГЛАВОМ
МИ СТАВЕ
НЕК РАТНИ ДРУГОВИ МОЈИ
У КРЧМУ ОДУ И СМРТ МОЈУ СЛАВЕ
ЈЕР ЏАБА ЖИВЕО НИСАМ
НЕК СЕ ОКО ЊИХ ПЕСМА ОРИ
И НЕКА ИГРАЈУ ЖЕНЕ
ЈЕР НЕЋУ ДА ТУГУЈУ И ДА МЕ ЖАЛЕ
ОНИ КОЈИ СУ БОЉИ ОД МЕНЕ
ЈЕР НИСАМ ЈА СЕБЕ ОД СМРТИ ЧУВАО
И КРИО
И ЗАШТО БИХ ОНДА
СМРЋУ СВОЈОМ ЈА ОД ЊИХ БОЉИ БИО!
Слободан Слоба Милојковић
српски ратни ветеран
