ДУХ ЧОПОРА
Престали смо бројит дане,
све почиње када сване
и осмех се мој пробуди,
твој снен поглед кад заруди.
Уз кукурик немир-срца,
нова зора нам закуца,
мирис кафе што не касни
и послужен смех на тацни.
Црн зврк врти пируете,
радостан ко мало дете
и испрати и дочека,
анђеоска душа мека.
Вук Срну у стопу прати,
док Пас чека да се врати,
Јазбином се душа храни,
а животом Чопор брани.
И дизање и падање
туговање и надање.
Свакотрено песме пишу,
док римама жеље дишу,
нама знане ритуале,
ама да смо звезде пале,
жрец врховни – наше срце
породиће снова сунце.
Ушушкани, рука – руци,
немог танга воде звуци,
отплешемо ми у сан,
сутра наш је нови дан.
Насмешени месец гледи,
док прошлости сен нам бледи,
у Чопору нашли спас,
Једна Срна, Вук и Пас.
Барајево
28.11.2021.
